Rafael  Blam 1910-1991

Блам, Рафаило (Рафаел)
професор музике, диригент, члан филхармоније, композитор
(Београд, 11. X 1910 - Београд, 30. IV 1991)

  
Отац Марко (Маркус), мајка Матилда, рођ. Штерн.
У Београду је завршио основну школу, гимназију и
Електротехничку школу. Дипломирао је на Музичкој
академији, на наставном и виолинском одсеку (1937). Као
техничар, радио је (1930-1941) у Београдској електричној
централи, на месту стручњака за потрошњу електричне енергије.

Каријеру у музици започео је као дечак, наступајући
у разним локалима и свирајући виолину у јеврејском
музичком друштву Лира. Основао је први џез оркестар у
Београду, под именом Мики Џез, састављен од јеврејских
омладинаца, а нешто касније и академски џез оркестар
Џони бојс, са којим је до 1941. наступао у земљи и иностранству.

Члан Београдске филхармоније постао је 1932. године. Био
је стални диригент радничког певачког друштва Никола
Тесла и хора православне Цркве Александра Невског.
Као диригент Београдског академског симфонијског
оркестра, 1934. путовао је на концертну турнеју по
Француској и Шпанији.
Члан народног оркестра Радио-Београда и солиста на
хармоници постао је 1939. Био је први хармоникаш на
клавирској хармоници у Србији. Као члан фолклорног
ансамбла Маге Магазиновић и солиста на хармоници,
учествовао је на великом броју фестивала. Био је шеф
оркестара Џокеј клуба и Ауто клуба. Од 1938, предавао
је у Музичкој школи Корнелије Станковић, а био је
ангажован и на краљевском двору приликом посета страних званичника.

Као резервни официр инжењерске струке Војске Краљевине Југославије,
заробљен је у Косовској Митровици
априла 1941. и одведен у логор Либек. У Либеку је основао
први оркестар југословенских ратних заробљеника,
састављен од секције за народну музику, филхармонијског
оркестра и камерног квартета. Пошто је, после краћег
боравка у Хоенфелсу, пребачен у Нирнберг, организовао
је курс музике код професора Предрага Милошевића и
оформио симфонијски оркестар у пуном саставу.
Крајем 1942. премештен је у Оснабрик, где је сарађивао
са другим заточеним културним радницима (Станислав
Винавер, Ото Бихаљи Мерин, Милан Богдановић),
организујући културно-уметнички живот у логору.
Формирао је камерни оркестар, у коме је свирао прву
виолину и дириговао. Дириговао је и великим хором,
састављеним од бивших професионалних певача. При
крају рата, пребачен је у Стразбур, где је учествовао
у оснивању хумористичке групе Вегетаријанци, која
је забављала логораше. Последње дане рата провео је у
логору Баркенбриге.
После рата, постао је члан Београдског радио-оркестра
и Београдске филхармоније, а добио је и место професора
у музичкој школи Мокрањац, у којој је предавао виолину до пензионисања, 1965.

Као солиста на хармоници, наступао је у Швајцарској,
Енглеској, Холандији, Белгији, Италији и Аустрији. Током
септембра и октобра 1951, водио је емиcије на Радиo Би-Би-Сију и Радио Бриселу.
Активно је био укључен у рад културно-уметничких
друштава Полет, Абрашевић и Ђока Павловић. Дириговао
је хором Браћа Барух и ансамблом Коло. Био је члан
управе Савеза композитора Србије.
За рад у заробљеништву, одликован је Орденом заслуга за
народ. За наступе са хором у Цркви Александра Невског,
добио је високо одликовање Српске православне цркве.
ИЗВОРИ: ЈИМ, ф: Моја породица; ЈИМ, Култура, ствараоци и дела, к. 13, ф. 11.
ЛИТЕРАТУРА: Музика иза бодљикавих жицa - зборник
сећања југословенских ратних заробљеника, интернираца и политичких затвореника,
за време Народноослободилачког рата 1941-1945. године, Београд 1985, 90-96.

М. Радовановић

procitaj o njemu od D Tajtacaka