David Albahari 1948-2023

Pisac i prevodilac David Albahari preminuo je 30. jula 2023, posle duže bolesti, u Urgentnom centru u Beogradu u 75.godini, saopštila je porodica. David Albahari rođen 1948.godine u Peći, prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978).
Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011).
Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008).
Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013).
Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine.
U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.
Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.
Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Od jeseni 1994. godine do 2012.godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi, a od 2012. godine živeo je u Zemunu.

„Svake noći u drugom gradu“ – zbirka 20 priča o nelagodnom, teškom, tamnom vremenu zla – složena je i lucidna slikovnica sadašnjosti kojoj autor prilazi realistički, ali i na ivici čudesnog i fantastike, sa uplivima groteske i tamnog humora, navodi se u obrazloženju žirija književne nagrade „Zlatni suncokret“, koja je upravo dodeljena Davidu Albahariju. U Albaharijevoj percepciji vreme nije milosrdno ni prema kome, a pogotovo ne prema onima koji su okrenuti mnogim gradovima i svuda se suočavaju sa svojim životom, kulturom i društvenošću, koji ih duboko određuju. Pisac je sveznajući pripovedač, koji donosi neutralnu priču raznih junaka. Suočava se s raspadom svoga života i u toj ekstazi otkrića sopstvenog poraza, ili malih trijumfa, survava se u definitivan pad. Zauzima prostor Beograda, Ljubljane, Zagreba, Salcburga, Minhena, Kalgarija… Zbirka je, po Albaharijevim rečima, inspirisana „brojnim književnim večerima u raznim našim i evropskim gradovima“.

Nagradom „Zlatni suncokret“ Albahari je upotpunio zaista impresivnu kolekciju zasluženih književnih priznanja – između ostalog, dobitnik je Andrićeve nagrade (zbirka priča „Opis smrti“, 1982), nagrada „Stanislav Vinaver“ i „Branko Ćopić“ (zbirka „Pelerina“, 1993), dok je roman „Pijavice“ nagrađen Nagradom grada Beograda (2006). Roman „Mamac“ nagrađen je Ninovom nagradom (1996), potom nagradom Fondacije Balkanica (1998), dok je 2006. ovo Albaharijevo delo ponelo i jedno od najuglednijih evropskih priznanja – „Most Berlin“, nemačku nagradu za književnost i prevodilaštvo. Kako je pisac nedavno otkrio, postoji nekoliko verzija scenarija za „Mamac“, a nedavno je urađen i scenario prema romanima „Mrak“ i „Pijavice“.

Jedan od u svetu najprevođenijih autora sa srpskohrvatskog govornog područja, pisac „moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti“, David Albahari rođen je 15. marta 1948. u Peći. U Zagrebu je studirao englesku literaturu i jezik. Prvu knjigu, zbirku priča „Porodično vreme“, objavio je 1973. Pored romana, priča i eseja, bavi se prevođenjem sa engleskog jezika, uključujući dela Beloua, Nabokova, Singera, Pinčona, Sema Šeparda… Do emigracije u Kanadu, 1994, ostavio je snažan urednički pečat u časopisima Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, kao i u ediciji Prva knjiga Matice srpske. Uoči rata u bivšoj Jugoslaviji bio je predsednik Federacije jevrejskih zajednica Jugoslavije, i pomagao evakuaciju civila iz Sarajeva.

Milica Jovanović05.02.2009. "Danas"