Novosadska racija - novo svetlo na ovaj dogadjaj baca Sasa Veljic

Dragi prijatelji, citaoci, saradnici sajta Makabijada.  Ovo nase virtualno, ali toliko stvarno mesto okupljanja, jos jedan put moze posluziti opstem dobru.

 
Pre tri godine, u novosadskoj publici za vreme trajanja komemoracije, kao novinar - (free lancer) bio je Aleksandar Sasa Veljic (iz Zrenjanina).   Ja sam stajala u zici, medju prezivelima Racije, na mestu moje pokojne mame Gertrude (Scheer) Galac, drzeci u rukama svoju malu unuku Janu (po strasnoj zimi, umotanu u cebence) dok je glumac preko razglasa citao moju pesmu "Strand '42" (iz knjige "Tircina slikovnica"). Potresen novim saznanjem, pesmom i prisustvom unucice, misleci da sam ja prezivela Raciju, Sasa je dosta dugo pokusavao da stupi u kontakt samnom (moram priznati - izbegavala sam ga, jer nisam imala sta da dodam svojoj pesmi), no kada sam u Zrenjaninu odrzala promociju knjige on me je "zgrabio" i teskom mukom uvukao u svoj projekat. Priznajem, mislila sam da mladi covek radi potpuno nepotrebnu stvar (nejevrijn, nenovosadjanin - mladi covek koji nikako nije iz te price, a tako agresivno i bombasticno nastupa, mislila sam - gresna mi dusa - da je zeljan licne promocije i da zloupotrebljava jednu tako bolnu temu !!! - stidim se sada zbog toga!) i rekla sam mu: "Ne razumem sta hocete i zasto to hocete! O Raciji je sve vec napisano, spiskovi su zakljuceni, spomenik podignut, komemoracije se odrzavaju svake godine. Sta jos hocete?" No Sasa je, hvala Bogu bio uporan, nije odustajao! Malo pomalo uvidela sam svoju gresku i shvatila da radi veliku i ozbiljnu stvar. Dala sam mu moju knjigu, povezala ga sa mnogim ljudima iz JONS JOB i JOS, maminim prijateljima i prijateljicama, dala mu neke knjige ili samo naslove (pa je sam (uz pomoc jako malog broja saradnika po pojedinacnim temama) sve ovo pronasao - ogromnim trudom!!!). Samo povremeno sam mu pomagala idejom kako dalje ili skretanjem paznje na sitnice - ON JE POTPUNO SAM I UZ SVA ODBIJANJA ZVANICNIKA iz jevrejskih i istoricarskih krugova ostvario svoj naum i dokazao da sam i ja bila medju mnogima koji misle  pogresno da je  prica o Raciji zaokruzena i zatvorena.
  
Obracam se sada vama, sirom sveta, sa molbom: pogledajte sajt http://www.bajka.org/forum/viewforum.php?f=149 - na koji je postavljen dosadsnji Sasin rad. Procitajte, otvorite svoja secanja ili porazgovarajte sa svima koji jos uvek nose secanja na tu strasnu januarsku noc 1942 na obali Dunava u Novom Sadu ...   i molim obratite se Sasi na adresu sasha1@bajka.org 
 
Mnogi su progovorili, no najcesce su oni iz jedne bocne (partijski (SK) obojene) perspektive. Obicni "mali" ljudi, siromasni Jevreji, bez akademskih titula, "marginalci", deca razvedenih brakova, cutali su I CUTE. Nisu na spiskovima "slavnih" - cak i kada su zrtve! 
Da, divni, uporni mladi covek Sasa otvorio je jednu novu stranicu. On ljude nije delio na "poznate", "drusteno priznate - u hijerarhiji moci", "podobne" Jevreje ili Srbe, Rome ili Madjare. U njegovom istrazivanju svako je dobio podjednaku sansu, doktor ili paor, bankar ili neuspeli trgovac. Zrtva je dobila ime i pricu koja tom imenu pripada! Baruh HaShem!
 
Razmislite i pomozite Sasi, na bilo koji nacin, prilozima, svojim komentarima i secanjima. Koliko li je jos takvih, kao moja pokojna mama, koji zbog prezivljenog bola drze svoja secanja zatvorenim?!
Srdacno vasa
Ruzica Galac Popovic
 

p.s

 
Uz Sasinu knjigu, koja je pri kraju, i na koju su vec sada neki, osuli paljbu, bice objavljen i ovaj moj komentar:
 
Mogu se eminentni istoricari buniti do mile im volje, no nezamislivo naporan i uporan, istrazivacki rad Aleksandra Sase Veljica urodio je ozbiljnim plodom. Pred nama je jedna znacajna zbirka objedinjenih podaka o Novosadskoj Raciji 1942. god.  jednom medju najstrasnijim zlodelima fasistickih okupatora na prostorima Balkana.
Da!, Novi Sad nije zaboravio zrtve Racije. Da, Spomenik "Porodica" na dunavskom keju mesto je komemoracija i odavanja pocasti svakog januara, kroz destleca unazad. Da! napisano je o tom strasnom dogadjaju na hiljade stranica, postoje spiskovi i spomen ploce, romani i istorijski zapisi, ali ... ukoliko pozelite da pronadjete neki konkretan odgovor znacilo bi to da tragate i tragate,  red odavde, rec odnade, ime odavde, prezime odande  - napor koji rezultira odustajanjem. Aleksandar nije odustao! Citao je, objedinjavao podatke, putovao, sakupljao rasute koncice po memljivim arhivama, razgovarao sa malobrojnim prezivelim i ostvario jedinstveni kompilat svega do sada recenog ISTINA O NOVOSADSKOJ RACIJI 1942. god NA  JEDNOM MESTU U JEDNOJ KNJIZI!  Ali ne samo to. Sasa je ucinio i vise od toga. DODAO  je spiskovima nevinih zrtava i njihove potresne zivotne price. DODAO je nova, do sada nepoznata imena, sto ovoj knjizi daje pecat originalnog autorskog istrazivackog rada.
"Nije mrtav onaj ko je umro, vec onaj ko je zaboravljen" receno je. Zahvaljujuci novoj knjizi Aleksandra Sase Veljica zaborav je pobedjen. 
Jevreji na nadgrobnim spomenicima ispisuju  slova TNCB"H skracenicu - TEHI NAFSO CERURA BICROR HAHAJIM u znacenju NEKA SU IM DUSE POVEZANE U POVESMO ZIVOTA. Upravo to ucinio je svojim radom Aleksandar  Sasa Veljic. Povezao u povesmo ZIVOTA - SECANJA kroz vek i vjeke. 
Iskreno i veliko hvala autoru ove knjige
Ruzica Galac Popovic
A vi? ne oklevajte - dodjte svoj komentar sasha1@bajka.org