Napustila nas zauvek Tanja

U subotu, 3. septembra preminula je  književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.
Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodu četiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i proze. Zastupljena je u borjnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010. godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa. Dobitnica je više književnih nagrada.


 

Tatjana Cvejin, rođena u Novom Bečeju 19.06.1948. godine od oca Mirka i majke Ane /rođene Handler/ 

Prozni pisac, pesnik, pisac za decu, prevodilac, književni kritičar, esejista, multimedijalni umetnik.

 pogledaj clanak

 

Objavljene knjige:

  


Raspevani bukvar /1994, 1995, 1996/
Zaljubljeni bukvar /1996/
Mira ha spazzato in cielo, Belgrado primavero /na italijanskom, 1999/
Dnevnik belih rada /2000/
Uzjahao Petar vetar /2004/
Godišnja doba /izbor i osvrt na delo Miodraga Borisavljevića povodom obeležavanja stogodišnjice piščevog rođenja /1994/
Anatomska odbrana /izbor i prevod sa slovenačkog poezije Ifigenije Simonović-Zagoričnik, /2002/

Poezija
bulletNevidljivi darovi, „Dunavske iskre“ Apatin, 1976.
bulletŽivi pesak, „Francitanija“ BeogradKranj, 1980.
bulletPonavljamo oblike stvarnosti, „Traženja“ 1980.
bulletDoornza Haag se putuje preko Utrehta, „Samizdat, 1981.
bulletKriterij znamenja ( sa F.Zagoričnik ) „Centar za kulturnu djelatnost Zagreb“, 1983.
bulletNa putu „Zlatni lav“ Beograd, 1992.
bulletŠabat (sa F.Zagoričnik) „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1993.
bulletModra pčela „Promocija“ Beograd, 1993.
bulletSrbija na istoku „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1994.
bulletNa molu San Karlos ( pevanje u molu ) sa F.Zagoričnik, „Milbra“ Beograd, 1997.
bulletŠabat follow me!(sa F.Zagoričnik) „Samizdat“ Beograd, 2000.

Proza

bulletMola Mola ili šet jedan tri zrna, „Rad“ Beograd, 1998.
bulletUzdasi Oha i Aha „Narodna knjiga“ Beograd, 2005.
bulletLex specialis, kratka proza, „Zavetine“ Beograd, 2009.
bulletRezervni izlaz, „Jevrejska opština Subotica“ 2011

Beogradske ZAVETINE su u više navrata publikovale kako odlomke iz dela ove spisateljice, tako i jednu knjigu – koja je pobedila na Velikom književnom konkursu ZAVETINA, pre nekoliko godina. Videti: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/sve-o-konkursima-zavetina/noveknigetatjanecvejinslobodanamaksimovicabrankacurcicamarkavoriha   (Knjiga LEX SPECIALIS može se preuzeti bez nadokande, kao neprofitno izdanje.).

Poslednji put su Zavetine objavile izbor iz poezije T. Cvejin 3. avgusta ove 2011. godine. Videti: Opalo lišće 

http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/04/%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%98%D0%B8%D0%BD/

Detaljnije o Tatjani Cvejin na: http://www.skd.rs/clanovi/kompletne/CvejinTatjana.pdf

 

 

 

STARA PESMA

Rabi Nahman je rekao:
Gde god da krenem, na putu sam za Jerusalim

Polazeći svakog dana prapočetkom ovog trena
Sa očima, vez pogleda, stogodišnjim plamom zena
Stigli nismo gde smo hteli, pošli nismo od početka
Polazeći svakog dana, već se vidi da Nas nema

Još nas nema? Zar Nas nema ...

Veče, brige, more, seni, do tog Dana zar smo stigli
Roš ašana dočekali, da li jesmo, kroz vek b/d/ili
Uz samoću i opsenu Novo sutra, Šabat tkali
Veliki smo strelci bili. Šta je bilo? Zar smo stali?

Nismo pali ... Zar smo stali?

Stigli jesmo, rabi vidi na početku Novog puta
Glavu sagni, viče paazi, metak jedan u/vek luta
Želeli smo videt' beskraj, grmi/seva, traje mena
Gde bejasmo? Gde smo bili? Zar Svet misli da Nas nema?

Zar Nas nema?

Ima svega, ima reči, dok tišinu novu slutim
Ćuteći bi reći htela progled starih zašto mutim
I u glasu dok se gušim zboriti bi cikom hteli
Bolje nam je možda bilo – da Tu nismo zanemeli

Možda bolje,/vidi gore/, misli neme još se dižu
Odgođeni događaji – poraženi još izdišu
Trebalo je još da traje Novim smislom Novog smera
Gledam na sat, vreme leti. Zar ne vidiš da Nas nema

Zar Nas nema ... Još Nas nema ...

Opet /05/ Sutra kada dođe sa svog puta kada skrene
Pogled led/dan kad navrati novi dah će Reč da prene
Bez pozdrava Stih će reći Staroj pesmi u strofama
Dobro došče, dobro došle stogodišnje večne teme
Za kraj veka vlažne zene, ah te sene, ah te zene!

 

DVANAESTI PRINCIP VERE PO MAJMONIDESU

Šta ćemo dalje, gde će se dalje
Ima li Neko ko bi sve dao
Da li od kraja opet početak
Postoji odgovor – ko bi ga znao
Ići će dalje blizinom gde si
Gde će se dalje, gde će milina
Kap rujnog vina čeka na stolu
Postoji uput – spokoj davnina
Uzmite stvari. Pakujte isto
Izvesnost nije kud vreme brodi
Odnose dani časove strepnje
Strpljenje nalaže – kud zvezda hodi
Idemo dalje i putem svojim
Ćutke u miru ređamo stvari
Da li od kraja strepi početak
Veliki život – postaje mali
Na znanom tragu biće da piše
Da suza/žrtva – šest miliona
Da li zbog svetla večnost diše
Dok čovek moli svetlosti više
Malo se slavi nevesta mila
Lepo ko svetlost nežno i tajno
Upamti dobro, kaziva Neko
Kada će stići - Mesija trajno
I svetlost tiho odakle svetlom
Uz pogrom sluha što telo zrači
Podignut pogled ka večnom miru
Biće što sebi, biće da znači
Trajno što traje nizom rođenja
Postoji odgovor – nismo ga dali
Trajnost što žudi tražeći zrake
Dok vreme hita u pesme lake

Podiže oblak, otkriva reči
Šta će se dalje – Pesma će reći

 

UZJAHAO PETAR VETAR

Uzjahao Petar vetar
Gromkim glasom, bičem munje
Šibao ga, bičevao
Pretučen je vatar stao

Vetar stao, Petar pao

Uzjahao Petar sunce
U visine da se vine
Oblak mudri zauzdao
I na zraku sunca szao

Vetar stao, Petar pao

Uzjahao Petar konja
Đi-ha, đi-ha konjče vrani
Đi-ha, đi-ha, sunce sine
Điha Petar u daljine

Vetar stao, Petar pao

Bičem munje, gromkim glasom
Điha Petar i talasom
Preko reke i planine
Điha Petar u visine

Vetar stao, Petar pao

Na oblak je Petar stao
Tamo mesec zatekao
Niz oblake kao traka
Ukaza se sunca zraka

Vetar stao, Petar pao
Niz zraku se skotrljao