Shmuel Barzilai, nadkantor jevrejske zajednice Beča, rođen je 1957. god. u Izraelu, u porodici poznatih kantora. Studirao je pod tutorstvom najvećih svetski poznatih kantora (Moshe Stern, Naftali Herstik, Shmuel B. Taube, Izchak Eshel,  i dirigenta Elli Jaffe), pa diplomirao na Institute for Cantorial Art (Institutu za kantoralne umetnosti) u Tel Avivu.

Repertoar Šmuela Barzilaia obuhvata liturgijsku kantoralnu muziku, jevrejski soul, klasičnu i klecmer muziku, dela Jidiš kompozitora, operske arije, kao i dela klasične koncertne literature. Barzilajev glas divnog lirskog tenora ”beautiful lyric tenor voice“ (Jerusalem Post) i izvanredna koloratura glasa ”extraordinary coloratura“ (Gazeta, Poland) elementi su  ekspresivnog šarma Šmuelovog, istinski kantorijalnog, stila pevanja.

Posle memorijalnog koncerta „Mathausen 2000.“, koncerata „Jevrejski festival“ u Austriji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Mađarskoj i Klecmer Festivala u Safedu, uz mnoge nastupe na Izraelskoj i Austrijskoj televiziji, nadkantor Barzilai obilazi Evropu bar jedan put godišnje.

Zahvaljujući ljubaznosti ambasade Austrije, u prisustvu njihovih ekselencija ambasadora pet zemalja, Izraela, Austrije, Madjarske, Makedonije i Kipra, članovi JOB i beogradska publika imali su izuzetno zadovoljstvo uživanja u nezaboravnom muzičkom događaju.

Gospodin dr. Gerhard Jandl, austrijski ambasador u Beogradu, obratio nam se na savršenom Srpskom, a rabenu Isak Asijel se njegovoj ekselenciji zahvalio na podjednako savršenom Nemačkom jeziku, pa onda na Ivritu, Engleskom i Srpskom.

Uz maestralnu interpretaciju, osvedočenog Barzilai stila, spretno prepričavajući reči pojedinih pesama, uz objašnjenja pojmova, pa čak i poneki prepoznatljivo dobronamerni ali peckavi Jidiš vic, Šmuel je svom divnom izboru najpoznatiji pesama dodao i edukativnu notu.

 Opčinjena, (mada uvek pomalo „kruta“ beogradska publika), ipak je posle nekoliko poziva, prvo stidljivo, a zatim sve glasnije  prihvatila da „tercira“ predložene im refrene. Veče je dostiglo svoj vrhunac u natpevavanju bečkog nadkantora Šmuela i našeg, beogradskog kantora Ašer Jišmaela (alijas Sabljić Stefana), pa smo uživali u premijernom izvođenju pesme „Adios Kerida“ dva kantora sa publikom.

Poneseni pesmom Isak i Šmuel su, držeći se za ruke, visoko podignute iznad glave, zaigrali na bima :

„Ya’aseh shalom,
ya’aseh shalom
Shalom aleinu
V’al kol Yisloel“ ...  

Ali kada je shaliach tzibbur, nadkantor Šmuel Barzilai podigao svoj glas nad pesmu, molitveno, uzdrhtala sinagoga protegla se kroz 80 godina svog svrsishodnog postojanja: “El male rahamim“ - Bože pun milosti!.  

Yiddishkeit je na trenutak ponovo oživeo. Duše svih naših baka i mama, zihrona livraha, zatreperile u svetlosti dve velike menore. Jecaj se čuo iz publike dok je Šmuel pevao:
 „Mein Jiddische Mamme“

Ich vill bay aych a kashe freygen,

Zugt mir ver es ken,

Mit vifl tayere farmaygns,

Bensht Gott allamen?

Men kriegt dus nit far kayne gelt,

Dus krigt men nur im zist,

Und der vus hot verloren,

Der vays shoyn vus ich mayn.

A yiddishe mamma,

Nisht du kein besser in der welt.

A yiddishe Mamma

Oy vey tzis bisser ven zie fehlt,

Vie shayn und lichtig tzis in Hois,

Ven die  mama's du,

Vie traurig finster tzvert,

Ven Gott nehmt ihr oyf Oylam habu.

In vasser und fayer,

Vollt sie geloffn fahr ihr kind,

Nisht halt'n ihr tayer.

Dos iz geviss der greste Zind.

Oy vie gliklach und raych

Is der Mensch vus hut,

Az a tayere matune geschenkt fun Gott,

Wie an altechke Yiddishe Mamma,

Mamma, oy Mamme mein.

 „Žudim da držim njenu ruku jednom još

kao u danima davno prošlim

i zamolim je za oproštaj

za dela kojima sam je rasplakao“

Mamele - Majčice

(M.Parish, A. Alstone, A. Goodhart)

Ot zeh ich di tzinst di licht far Shabes,

Di Schine rit un leicht oif dein gesicht,

Hiling yedes vort, getlich vert dus ort,

Bentchendig di licht.

Mamele,

mit liebshaft vel ich reefen dich Mamele,

Oigen meed chvach dein hant,

a golden hartz hust di un yedes farshtaist,

ich genek vi di flegst mich baruhigen a kind

von drie yor bloiz ich darf dich sehr,

vi di flegst mich zetsen dalmost oif dein shois,

mit a kish opgevisht yeden trehr.

Weiss dein kup vi shnay vos falt Got

vi es tiht bank vus divert groh un alt,

Mamele, zei gebensht fun Got Mamele.

A kada je sve prošlo, zažarenih obraza i ozarene duše, u Dnevnom klubu ispod sinagoge, na malom košer koktelu, gospodin Barzilai se srdačno zahvalio i obećao: „Doći ću opet. Imam čitavu kolekciju i sefardskih pesama“ Sa nadom u srcu, držimo ga za reč.

Zabeležila Ružica Galac Popović