BEJAHAD 2007

Saljem vam dvije fotografije napravljene na susretu Bejahad 2007 odrzanom u Opatiji.
 
Prvu sam fotografiju nazvao Dijaspora, jer su na njoj bivse sarajlije koje sada zive u nekim drugim zemljama.   U gornjem redu, s ljeva na desno su :
 
Damjana i Predrag Finci - London , England
Blazenka  Salamon , Zagreb
Rahela Rip , Windsor, Canada
Nada Kamhi , Paris, France
Vlado Salamon, Zagreb
Ljilja i Joja Kabiljo, Natanija, Israel
Rasa Kamhi , Paris, France
Jasa Kamhi , Toronto, Canada
Rip Branko, Windsor, Canada
Suada Kamhi, Toronto ,Canada
Dijaspora

klikni da uvelicas

Druga slika , Zajedno, predstavlja porodice koje su se nekada druzile zajedno u Sarajevu. Ljilja Kabiljo, moja kolegica sa kojom sam zajedno studirao je rodjena sarajka. Nakon udaje ona se preselila u Novi Sad a nakon toga u Izrael.
Dakle, porodice Kamhi , Rip, Kabiljo i opet Kamhi su , opet zajedno poslije mnogo godina.
 
Toliko o slikama.
 
Pozdrav svima!
Jahiel Jasa Kamhi,
 
Toronto,
Canada  
Zajedno

klikni da uvelicas

Dole je izvestaj iz foto aparata Maje Vajnstangl-Damjanovic, Israel

Hotel Adriatic
Zeni Lebl i Eva Ras
Ljilja i Joja
Sonja Samokovlija
sa okruglog stola o dijaspori
hotel Kvarner
Ivo Robic
Maayan
Nada i Maja
Ana Somlo
Verica Djordjevic
Ranko, Maja, Nada i Rasa na Brionima
Raso, Maja i Tito

 

 

Bejahad je bio, a na Bejahadu…..

 

A na Bejahadu,  360 ucesnika,  iz  celog sveta.

 Zahvaljujuci  terminu odrzavanja Bejahada, u Avgustu,  pre pocetka skolske godine i pre svih predstojecih praznika, ja sam ove godine uspela da prvi put  sa decom dodjem na Bejahad

Dosla sam sa decom namerno, pored nagovaranja mnogih da dodjem sama i slobodna,

Povela sam ih da im pokazem kako prijateljstva zapoceta u njihovim godinama na slicnim letovanjima na koja i one danas idu, mogu da traju i da se odrzavaju citav zivot.

Htela sam da se pohvalim i malo pred decom pravim vazna starim poznanstvima,  druzenjima i drugarstvima, koji traju citavih cetrdesetak godina, pa i vise. ( Nemislite valjda da cu precizno da vam kazem koliko).

Htela sam da vide da rastojanja , kontinentalne i ostale prepreke nemoraju  da prekinu drugarstva i prijateljstva zapoceta u ranoj mladosti.

Htela sam da osete prijatnu, intelektualnu, zabavnu, kulturnu, punu humora,  prijateljsku atmosferu koja je vladala medju nama, ucesnicima Bejahada.

Deci sam objasnjavala ko je ko, pricala im anegdote vezane za  pojedine licnosti, pokazala sam im neke moje morske simpatije. To ih nije narocito impresioniralo, iako sam ih ubedjivala da su to tada bili mladi, vitki, preplanuli i mnogo zgodni momci.

Objasnila sam im da su nasa poznanstva i prijateljstva pocela u njihovim godinama, u nekim nasim Sarvasima. Nisu bas bile strpljive. Cekalo ih je drustvo. Drustvo na Bejahadu koje su upoznale ove i prethodnih godina u Sarvasu i Bugarskoj. Eto posejali smo buduci Bejahad.

Mislim ipak da sam dovodeci ih na Bejahad, uspela da dodam jos jednu kockicu u njihov mozaik  sveta, na temu:”The World is a friendly place”.

Skoro sve ucesnike  sam prepoznala, neke odmah, neke uz dodatno podsecanje. A i oni mene.

Tesko je opisati osecanja i emocije koje su izvirale i preplitale  se pri svakom susretu sa drustvom sa letovanja, sa masom poodraslih decaka i devojcica od kojih sam neke zadnj put videla kad smo imali nekih osamnaestak godina.

Eto toliko o emotivnim utiscima, a mogla bih o njima, mnogo mnogo vise….

 

Organizacija je bila besprekorna.

Kasrut ispostovan,  Rabin DaDon, prvi rabin Marokanac, koga sam cula da tecno govori Hrvatski. Prijalo mi je da na negovoj radionici cujem  tumacenje Halahe, onako kako to u Izraelu, ortodoksni rabini cine, a jos na Hrvatsakom. I to je to .

 

Hotel vise nego adekvatan, cene nize za barem 30% nego za redovne goste, sto me je posebno obradovalo. To su Vlada i Sonja dobro odradili.

Preko puta hotela je plaza, gde smo se lepo brckali kao u pesmi:

Sunce nas greje,

osmi mesec se smeje,

more se meskolji

mi malobrojni kupaci

hvatamo zadnje

uzitke leta,

hrabro kao vojnici

lovimo preostale sunceve zrake

i gledamo kako se leno ljuljuskaju barke.

 

Opatija, sa svim svjim urbanistickim I prirodnim lepotama, istorijom, poezijom i romantikom najlepse setacke staze uz obalu, kazinima na svakom uglu, prelepim , parkovima ..kako to poznata pesma kaze.

Opatijo bajna, biseru jadranskog mora,
u svom divnom skladu

ti lepa si noću,

prekrasna kad osvane zora
tvoj val što se pruža ,

tvoji vrtova ruža,

sto o proslosti  sapcu,
snivaj opatijo bajna,

 ti si najljepša tajna
i moj najlepsi san.

 

Ovogodisnji program bio je sasvim sigurno veoma raznovrstan. Za svakoga po nesto.

Tokom sedmodnevnog trajanja ovog bogatog programa  koji se temeljio na fino osmišljenom spoju koncerata, promocija knjiga, muzičko-scenskih nastupa, izložbi slika i fotografija, predavanja, filmskih projekcija, pozorisnih predstava, okruglih stolova i kreativnih radionica - svakodnevno su se smjenjivali iz sata u sat. Službeni program ove kulturno-umetničke smotre započeo je pozdravnim govorima, i nastavio  se raznovrsnim sadržajima u čijem su kreiranju i predstavljanju sudelovali  mnogi u svietu poznati umetnici i intelektualci. Sve na jednom mestu. Gde toga ima?

Zaista, ova jedinstvena manifestacija Jevrejske Kulture,  u drustvu starih prijatelja iz celog sveta, (neko je nabrojao 24  drzave),  zabavni program, svake veceri, i sve to carobno u ambijentu Opatije,

Uz kupanje na plazi preko puta hotela, izletima na Brione i u Rovinj.

Kako je sve to stalo u nedelju dana neznam,

Najdraza su mi bila caskanjima uz kaficu sa “rajom” iz Sarajeva, nasim Zagrebacanima, pa sa predstavnicom Slovenije, pa svim ostalim divnim prijateljima iz exYugoslavije, Izrela i Sveta.

 

Gde na jednom mestu moze covek da se smeje sa karizmaticnim toplim Panonskim Tomikom, da slusa Rasu kako peva kao nekada, pa viceve Jakicine, da ponovo cuje Mirjam u originalu, kako nam u autobusu prica vic o kafi i pticama, (sta, neznate vic…), da cujemo Vesnine poklike i bogat repertoar socnih izraza, da razgovara sa Danilom , Gidijem, Jelenom…….Neponovivo.

Secanja na letovanja… Boze koliko uspomena…..

Opet mi se razsentimentalisase misli.

 

Round Table Discusion, otvorila je mnogo razlicitih pogleda na temu Dijaspora kao domovina.

Culi smo misljenja izlagaca i  ucesnika.

Ako bih htela nesto da dodam ili predlozim za iducu godinu, to bi bilo vise ovakvih “Round table discussions”.

Volela bih da vidim vise dinamicnih tribina, diskusija, da cujem sta moji ispisnici misle o aktuelnim temama.  Vise radionica.

Moglo bi da bude manje promocija, znam da su promocije vazne, ali sam ja utekla na plazu, (bas kao nekada na letovanjima sa predavanja) posto sam neke knjige procitala, a ostale cu da procitam , obecavam.

Takodje ,i bez Ovadijevog koncerta na kisi, mogla sam vrlo lepo da provedem vece.

Pozdravljam ideju da se iduce godine, ukljuce i mladi, nasa deca, ”on the safe distance” od Adriatika.

Takodje bih volela da se Deseti, Jubilarni Bejahad, odrzi kod nas u Izraelu.

Sve u svemu bilo nam je lepo. Vredelo je.

 

  Olivera Mirkovic

 

 a takodje i izvestaj

 

Ane Somlo:

 

Ovogodišnji, osmi susret Jevreja sa tla nekadašnje Jugoslavije, održan je prvi put u lepom gradu Opatiji. Skupu je prisustvovalo je 360 gostiju iz 24 zemalja. Reč svečanog otvaranja ove manifestacije pripala je predsedniku Hrvatske, Stjepanu Mesiću. Učesnike i goste pozdravili su i predstavnici tri konfesije, jevrejske muslimanske i hrišćanske, dr Vladimir Šalamon, Amir Muzur, Zlatko Komadina i Sarik Tara.

 

Program je bio raznovrstan i zanimljiv. Zbor “Lira” iz Zagreba priredio je koncert “Bejahadu s ljubavlju”, dok je novosadski “Maajan” iste večeri izveo scenski nastup. Kada bi se navodila samo imena autora i njihovih novih dela ne bi bilo dovoljno prostora u uvodniku Mosta. Svih sedam dana organizovana knjižara u hotelu Adrijatik, gde su mogle da se nabave nove knjige, bila je okružena bezbrojnim kupcima.

 

David Albahari doputovao je iz Kalgarija da bi njegov književni opus predstavio Mihailo Pantić koji je tim povodom došao iz Beograda. Ilustrovani Leksikon Judaizma Elija Taubera promovisao je Jakob Finci. Obojica su Sarajlije, što svakako nije potrebno naglasiti. Na ovogodišnji konkurs stiglo je 25 priča iz raznih krajeva sveta. Prvu nagradu dobila je priča “Jomim noraim” Eve Ras iz Beograda. Druga nagrada, Kamin”, pripala je Tatjani Cvejin iz Novog Sada, a treća, “Stvaranje Eve”, Jasminki Domaš koja živi u Zagrebu. Žiri je predložio da se drama “Navot Hajizraeli” Avrahama Omrija, iz kibuca Šaar Haamakim, ponudi zagrebačkoj židovskoj školi, koja bi na osnovu teksta mogla da realizuje predstavu. Vredno je napomenuti da je autoru 93 godine. “Ad mea veesrim”. Pažnju publike privukla je promocija još jedne knjige “1941 – godina koja se vraća” Slavka Goldsteina, za koju su prikaz dali kritičari Miljenko Jergović iz Zagreba i Ivan Lovrenović iz Sarajeva.

 

Program Bejahada nije bio orijentisan samo ka pisanoj reči. Bile su zastupljene i druge grane umetnosti – slikarstvo, muzika, kinematografija. Svake večeri priređen je koncert, a videli smo i dva sjajna izraelska filma, reditelja Avi Nešera “Na kraju sveta – levo” i “Bonjour, gospodine Šlomi”. Dirigent Oskar Danon održao je, uz muzičke ilustracije, predavanje “Kako slušati i uživati u klasičnoj muzici”. Buran aplauz usledio je i nakon koncerta ciganske muzike “Ramo, Ramo druže moj” muzičkog sastava iz Novog Sada “Apsolutno romantično”. Ne manji odjek imao je i “Elias Meiri”, sastav iz Beča sa solistkinjom Timnom Bauer. Nastupali su sa programom “Pesme Jerusalima i Mediterana”. Bejahad se odužio i gradu domaćinu programom “Tragovima Židova Opatije”, Sanje Delogu–Simper i Eugena Kumičića.

 

U kongresnoj dvorani hotela priređena je izložba slika Gabrijele Hajzler iz Novog Sada. Uvodnu reč dao je Zlatko Bourek iz Zagreba koji je, takođe, imao svoju izložbu u Paviljonu “Juraj Šporer” sa Ismarom Mujezinovićem, slikarom iz Ljubljane. O Jevrejima Zemuna održao je predavanje, uz foto–izložbu, Nenad Fogel. Učenici židovske osnovne škole “Lauder Hugo Kon” iz Zagreba izveli su program “Hanuka lampe” i “Purim rap”. Ne treba pominjati da su najmlađi učesnici opatijskog programa bili žestokim aplauzom pozdravljeni od publike. Na velikoj letnjoj pozornici jedne smo večeri bili na koncertu “Theatruma Instrumentaruma” Monija Ovadije iz Milana, koji su izvodili muzičko–scenski projekat.

 

Ipak, mora se reći, da uz svu svežinu i umetnički doživljaj u ovom susretu, najveće interesovanje privukla je tema “Dijaspora kao domovina” koja nije bila odabrana samo za okrugli sto, gde je moderator bio Žarko Puhovski iz Zagreba, a učesnici David Albahari, Daša Drndić (Rijeka), Ana Šomlo (Natanija), Predrag Matvejević (Rim), Slobodan Šnajder (Zagreb), već je to bio i siže mnogih razgovora, vođenih u Opatiji koji nisu nosili taj naslov. Kako ljudi doživljavaju nekadašnju domovinu, vide li u njoj dijasporu ili je to svet u kome su našli samo utočište, bila je prisutna misao. Slobodan Šnajder je u jednom trenutku rekao “da se kod ljudi koji potiču sa prostora od Vardara do Triglava oseća tako čvrsta nostalgija da je možeš seći nožem”. To je na izvestan način i tema nove knjige Predraga Fincija, koji sada živi u Londonu, “Tekst o tuđini”, sa likovnim prilozima Mersada Berbera. Promoter je bio Dimitrije Savić iz Zagreba. Predavanje “Od iluzije do društvene zablude” o Hani Arendt, jednoj od najznačajnijih savremenih filozofa, veoma iscrpno dao je Žarko Puhovski.

 

Jedno je veče bilo posvećeno “Pravednicima među narodima” muslimanima iz Bosne, koji su za vreme Drugog svetskog rata spasavali Jevreje. Voditelj je bila Miriam Aviezer iz Tel Aviva, a veoma dramatično saopšten doživljaj svog prelaska iz jedne vere u drugu ispričala nam je kći pravednika, nekada Aida iz Sarajeva, a danas Sara Pećanac iz Jerusalima, koja je izabrala Izrael za svoju domovinu i sada je vodič u Jad vašemu.

 

Ali, nije sav program bio posvećen prošlosti i ozbiljnim temama. Jedan ceo dan je prošao u izletima na Brione i Rovinj, prelepom istarskom prostoru. ”Međuigre od 0 do 24” dramskih umetnika Seke Sabljić iz Beograda i Zijada Sokolovića, sada iz Beča, svojim neprevaziđenim šarmom i smislom za humor primorali su nas da ih prekidamo neobuzdanim smehom i aplauzom.

 

O životu i radu Ženi Lebl, povodom njenog 80. rođendana, govorio je pisac Filip David, a Ženi nam je svoju životnu priču, uz porodične fotografije na ekranu, sama ispričala. Ovog, poslednjeg dana Bejahada, posvećenog Izraelu, arhitekta Sadija Mandel prikazao nam je i objasnio kako su u Arecu restaurirana stara naselja. Videli smo snimke arheoloških iskopina, obnovljenih u savremeni ambijent. Meni je preostalo vreme da govorim o savremenoj izraelskoj književnosti u 45 minuta, o kojoj bi se moglo pričati danima, da je za to bilo vremena.

 

Mora se odati svako poštovanje i čast dr Vladimiru i Blaženki Šalamon, koji su sa timom saradnika, Sanjom Samokovlijom i Dolores Bettini, uložili još jednom trud da nas veoma spretno uvedu u prošlost i vrate u sadašnjost mnogim slikama, pričama, u divnoj Opatiji, da je sve besprekorno bilo organizovano i gde smo saznali mnoge stvari o kojima nismo ništa znali i obnovili ono što smo počeli da zaboravljamo, a što je najznačajnije, družili smo se sa starim i stekli nove prijatelje.

 

Ana ŠOMLO

 

 

 

      
    Nazad na stranice MAKABIJADE