TNCB"H

TEHI NAFSO CERURA BICROR HAHAJIM

NEKA BI IM DUSE OSTALE POVEZANE U POVESMO ZIVOTA

JOM HASOA

Izmedju praznika Passover (Nissan 15. 5764.) 6. aprila 2004. i Jom haacmaut - Dana drzavnosti Izraela - 56 godisnjice (Iyar 5. 5764) april 26.2004. i u nasoj maloj zajednici, tuznim svecanostima, obelezen je Jom haSoa - Holocaust Day - Dan secanja na 6 miliona nevinih zrtava II svetskog rata.

Pokrili smo oci i u mislima pohrlili u susret secanju na pretke, u isto vreme, istoga dana (Iyar 5. 5756) 18. aprila 2004. ili po bilo kom racunanju vremena, sirom beloga sveta, u svakom gradu i selu drzave Izrael, u svakoj jevrejskoj opstini, bilo gde na kugli zemaljskoj - gde zivi i radi makar jedan Jevrejin, svestan svoga porekla, tereta istorijskih cinjenica i potrebe ocuvanja vlastitog identiteta.

Kulturni Cenata JOB docekao nas je bez svojih blistavih svetala, zamracen, samo su u prozorima, po obodu zidova i ivicom pozornice drhtali zisci majusnih svecica. Pozdravljajuci utihe prisutne Mia Salom, reziser naseg amaterskog pozorista "Kralj David" (da, i ovakvom je dogadjanju potreban reziser koji zna sta treba i kako treba uciniti, a nasa Mia to zna, ume i moze). Sa nekoliko probranih reci skupu se obratio predsednik JOB, gospodin Aleksandar Greber i rec predao njenoj ekselenciji, ambasadorki drzave Izrael, gospodji Yaffe Ben-Ari. "

---------------------------------

"Danas, ovde u Beogradu, secamo se 6 miliona Jevreja koji su ubijeni tokom Drugog sveskog rata, pre 60 godina. Nacisticki plan istrebljenja celokupne jevrejske nacije u Evropi odneo je ogroman broj nevinih ljudskih zivota. Nije uspeo. Jedna trecina evropskih Jevreja prezivela je nacisticka zlostavljanja, mucenja i ponizenja. Oni koji su preziveli uzase najkvavijeg anti-semitizma, shvatili su da je jedini nacin da se sacuvaju zivoti Jevreja ponovno stvaranje jevrejske drzave. Osnivanje drzave Izrael bilo je ispunjenje sna prognanih Jevreja o povretku u Cion, nasu drevnu domovinu.

Mi, druga generacija, imamo casnu obavezu da prenesemo narednim generacijama, Jevreja i ne-Jevreja, znacajan zadatak secanja i istorijske lekcije. Danas izraelska drzava zvanicno obelezava dan zrtava Holokausta. Od juce uvece pa do veceras, odrzavaju se ceremonije sirom Izraela, u svakom gradu i svakom selu, u svakoj skoli. Sva mesta za zabavu su zatvorena. Kroz program edukacije u skolama, mlade generacije se uce "secanju" i toleranciji prema drugome. Ustanovljen je poseban program "Mars zivih". Mladi ljudi iz Izraela ali i iz celog sveta odlaze u logore smrti u Poljskoj, kako bi videli sopstvenim ocima. Zelim da pozdravim vasu zajednicu koja se po prvi put ove godine ukljucila u ovaj program. Ucesce vase delegacije je od izuzetnog znacaja za obezbedjenje kontinuiteta vase zajednice na ovim prostorima.

Izraelska drzava se obavezala da spreci da se ikada vise ponove progoni Jevreja. Na zalost, danas u Evropi anti-semitizam ponovo pokazuje svoj zastrasujuci lik. Ali, anti-semitizam danas nije samo usmeren ka unistenju Jevreja, vec i ka unistenju jevrejske drzave, drzave koja je stvorena kako bi se sacuvao nacionalni jevrejski identitet.

Direktna veza koja postoji izmedju anti-semitizma, rasizma, anti-izraelizma i palestnskog i muslimanskog fundametalistickog terorizma je izuzetno jaka! Izraelci i Evropljani, Jevreji, Muslimani i Hriscani moraju biti ujedinjeni u naporima ka MIRU i DEMOKRATIJI, zaustavljajuci sirenje terorizma. Zajedno imamo sansu da nadvladamo mrznju i naucimo da prihvatamo medjusobne ralike, omogucavajuci jedni drugima prosperitet. Izrael dozivljava brutalne nehumane napade na svoje gradjane, na sam nacin zivota. Ne postoje granice mrznje protiv Izraela, nema kraja odbijanju da se prihvati nase pravo kao pojedinaca i kao nacije da podignemo jevrejsku drzavu na tlu nase otadzbine. Izrael se nece zaustaviti u borbi protiv obog globalnog neprijatelja i nastavice da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio sigurnost svojim gradjanima. I dalje cemo insistirati na ozbiljnom i casnom palestinskom rukovodstvu koje ce najzad preduzeti stratesku odluku da jednom zauvek odbaci teror. Jedina nada za mir pociva na naporu da se ne samo unisti infrastruktura palestinskih teroristickih organizacija, vec i da se stavi tacka na celokupnu kulturu mrznje.

Posebna veza stvorena je ovde pre 60 godina izmedju Jevreja i njihovih suseda Srba. Mi se danas obavezujemo da ocuvamo prijateljstvo izmedju Izraela i Srbije, da produbimo veze izmedju nasa dva naroda. Mi koji smo doziveli tragediju "znamo bolje". Srpski narod nece dozvoliti ponovo radjanje anti-seimitizma. Zajedno mozemo obezbediti moralnu i aktivnu "branu" kako bi zaustavili nasilje koje on donosi Evropi. Ali opasnost ne preti samo Evropi. Dosao je trenutak da ceo svet postane bolje mesto za sve."

Reflektor je obasjao zlatnu menoru. Naizmenicno, glasovi Sanje Babic i Sase Zarevca laganom prozivkom pozvali su na pozornicu samo sest najstarijih medju prezivelima Holokausta: "Aca Singer! Rahela Altars! Josef Baruhovic! Magda Berger! Eva Timar! Judita Levi!" I dok se u duse uvlacila teskoba licnih secanja, dok su svi prisutni mrmljali imena svojih najmilijih u Holokaustu nestalih, za svaki milion ljudi jedna svecica menore je planula. Sest puta po jedna za sest puta po jedan milion dece, zena, muskaraca. Sest miliona ljudi kojima je jedino zajednistvo bilo sto su se kao Jevreji rodili. Dvoje mladih ljudi saputalo je lomnim glasovima imena logora i stratista. Odletele su misli, bolno trazeci duhovno mesto susreta, kada se salom razlila "Josev be ceit" Tuzna pesma. Hor "Braca Baruh", pod dirigentskom palicom Urosa Stepanovica, nizao je crne muzicke bisere: "Ma tovu" - Tako si lepa. "Ahavat ha olam" Ljubav prema svetu, "Enos", "Kadis" Stefan i Vuk Zekic smenjivali su se za klavirom, lagano uznoseci prisutne kroz ljubav - od tuge do molitve. Disuci jednim dahom - svi smo mi veceras bili "samas" - posluzitelj, onaj koji svetlost prenosi dalje ne dozvoljavajuci joj da utrne.

Pesme A. Tisme: "Jevrejsko groblje" i Lj. Jocica "In memoriam", prefinjenim izborom Simhe Kabiljo, uvele su nas u potresnu, istinitu emociju Mi smo preziveli pripovedanja dr Ete Najfeld, humaniste, borca, antifasiste i majke decaka rodjenog u vihoru rata.

Zabelezena na traci molitva kantora Salom Kaca :"El male rahamim" ponela nas je put Ausvica, da i kroz Mars zivih, kazemo nekadasnjim dzelatima: Jos nas ima! Nismo zaboravili! Oprostili jesmo u ime ljubavi medju ljudima, u ime buducnosti! Dete Holokausta, siroce Holokausta, drzava Izrael, za koji ce dan napuniti 56 godina.

Kada su se sva svetla u KCJOB upalila u usima mi je zvonio deciji smeh, cetvrte i pete i jos nebrojenih novih generacija. Sve dotle dok u generacijama koje pristizu i silovite hrle napred, ka buducnosti uz secanje, zlo ne bi trebalo da uzmogne da uzme maha. Ahavat ha olam!

Okruzena prijateljima gospodja Ari je citaocima "Biltena", clanovima JOB sprecenim da prisustvuju ovom posebnom dogadjanju porucila:

"Drugi put sam ovde za Jom HaSoa. Bilo je ovo divno organizovano vece. Specijalno sam bila dirnuta pripovedanjem gospodje Najfeld. Podsetila me je na moju majku, koja na zalost nije sada vise uz mene, a koja je prezivela uzase logora Majdanek. Podsetila me je na "strah, ponizenja i bes" o kojima su sve one pricale, tako kako je gospodja Eta pricala veceras, pricama koje su dovele do odluke o stvaranju Izraela. Jedino mesto za sve Jevreje sveta je Izrael. Ja radim to sto radim upravo zbog tih prica, sa istom obavezom da prenesem pricu moje mame. Sve je manje svedoka, ali mi moramo preneti baklju secanja. Da se ne zaborave mrtvi! Druga generacija prezivelih mora preneti poruku iz koje je stvorena drzava Izrael. 56 godina kroz emocije prezivelih: "strah, bes i ponizenja" koje je Eta danas pomenula. Njima dugujemo postojanje drzave Izraela u sigurnosti da se proslost ne ponovi!

Salom - mir za sve ljude sveta"!

Za vas dragi citaoci, kroz filtar svojih emocija propustila i zabelezila

Ruzica Galac - Popovic

19.aprila 2004. u KC JO Beograda

 

 

      
    Nazad na stranice MAKABIJADE