Ruskine tribine u Vojvodini pocetkom 2007

ili   Medjuklupska saradnja JO

 

 

U JO Zrenjanin odrzana je 28 marta tribina "izmedju duznosti da se secamo i prava da zaboravimo"
Posle inserta iz filma TV B92 o nemackom iskustvu u suocavanju s prosloscu "Proslost traje zauvek" i uvodnih reci, sa publikom razgovarali gosti
tribine: Isak Asijel, rabin SJOS, mr Vladimir Petrović, istoricar, Institut za savremenu istoriju, dr Predrag Milidrag, filozof, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Vladimir Obradovic, direktor fotografije - snimatelj i Srdjan Mitrovic B92 reditelj filma

Moderator, Ruzica Galac Popovic.


Dobro veče, BRUHIM HABAIM - na Tribinu pod naslovom  „Između dužnosti da se sećamo i prava da zaboravimo“

Dozvolite mi da se prvo zahvalim našim večerašnjim domaćinima, predsednici JOZrenjanin Ljiljana Popov i svima vama dobro nam poznatim volonterima, za ovako topao prijem i lep doček, po kojem je JOZ već godinama poznata, posebno kada se spomene zrenjaninska Makabijada. 

Članovi JOZ me pamte sa  naših  mnogobrojnih susreta tzv Multimedijala, knjiga koje smo zajedno čitali i promovisali, izložbi i promocija naših slikara, a za naše goste, prvi puta u ovoj sredini,  ja sam RGP i večeras ću biti moderator - voditelj  druge u nizu tribina koje smo zamislili  kao jednu od mnogih delatnosti Jevrejskog Kulturnog Centra u cilju proširenja i poboljšanja međuopštinskih i međuklupskih saradnji naše male jevrejske zajednice.

Nadam se da vam je udobno i ugodno i da ćete uzeti aktivnog učešća u razgovoru.

Povod za organizovanje ove tribine je autorski dokumentarni film „Prošlost traje zauvek“ u produkciji beogradske kuće B92. projekat Verana Matića „Nezavisni za istinu“

Verujem da ste svi pogledali ovaj film (prikazan premijerno na televiziji B92) i da ste uočili imena koja želim posebno da istaknem: Autorka filma Danica Vučenić, novinarka, producentkinja: ana Popović, kompozitorka: Tatjana Ristić, montaža: Branka Pavlović i Srđan Mitrović,Dizajner zvuka: Robert Klajn, direktor fotografije - kamera Vladan Obradović, reditelj: Srđan Mitrović, stručni saradnik dr. Predrag Milidrag.    

Naslovljena  „Između dužnosti da se sećamo i prava da zaboravimo“ tema tribine zasnovana je na sadržajnim porukama filma, sa posebnim naglaskom na problem odnosa pojedinca i društava prema  životno najtežim delovima sopstvene prošlosti.

Zaboravljati ne smemo, ali zašto ne smemo? Kako pomiriti (svetu) dužnost da se sećamo i (sasvim ljudsko) pravo da zaboravimo? Da li je takvo pomirenje uopste moguce? S kime se miriti? Kakva su iskustva u vezi s ovim problemima drugih zemalja?

Nadam se da neću biti isuviše lična i nepristojna, ako vam posebno skrenem pažnju na mladost ekipe koja je bila dovoljno hrabra, da u ova, za Srbiju i dalje veoma teška vremena postave prava pitanja i potraže prave odgovore.

Drama Drugog svetskog rata dogodila se celom svetu. Šezdeset i dve godine posle njegovog završetka prebrojavanje žrtava još uvek nije završeno. Statistike kažu: „između 52 i 62 miliona ljudskih žrtava“. Ali ovaj, najkrvaviji rat u istoriji čovečanstva uveo je u istoriju naše civilizacije pojam Holokausta - fenomen bespoštednog i totalnog genocida izvršenog nad Jevrejima. U neshvatljivim masovnim zločinima, pre svega nemačkim logorima smrti ubijeno je 6 miliona jevrejskih muškaraca žena i dece! Do danas, samo je polovina imenom i prezimenom zabeležena u muzeju Yad Vašem u Jerusalemu.

Reafirmišući stav da će Holokaust, ostati zauvek upozorenje na opasnost koju sobom nosi mržnja, zatucanost, rasizam i predrasude, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija (60. saziv. 72. tačka dnevnog reda) je na 42. plenarnoj sednici, 01. novembra 2005. donela i usvojila Rezoluciju 60/7 u šest članova kojom se odbacuje svako negiranje Holokausta a 27. januar se određuje kao svakogodišnji Međunarodni dan komemoracije i sećanja na žrtve Holokausta. Ove godine Komemoracija je po prvi puta održana i u Beogradu, kao podsećanje na činjenicu da je na današnjoj teritoriji Srbije živelo, do 1941 god. oko 35.000 Jevreja. Holokaust je odneo oko 85 % ukupnog jevrejskog življa.

Vaš divni grad, Petrovgrad, Bečkerek, Zrenjanin, nije izbegao sudbini koja je zadesila Jevreje Srbije. U noći između 14 i 15 aprila 1941. godine automobilom je u grad ušao oberšturmfirer Jirgen Vagner. Nije prošlo ni tri sata, prve grupe Jevreja, 480 muških i oko 20 ženskih duša odvedene su u podrume Centralne osnovne škole i desnog krila Toronfalsko - tamiške županije. Sledećeg dana pohapšeni su svi Banatski Jevreji. 18 avgusta 41. iz sabirnog logora Petrovgrad, dereglijama je za Beograd prebačen, u dve grupe, (prema nepotpunim podacima)oko 4.000 Banatskih Jevreja.Od 1450 Jevreja Zrenjanina preživelo je 75.

knjiga „Šlepovi“ vašeg sugrađanina Milosevica jedna je od malobrojnih koje govore o toj masovnoj tragediji. Jedan deo transportovanih pobijen je, na tajnovit način, u Jabuci, kod Pančeva. Koncentracioni logor „Topovske šupe“ u Beogradu, na Autokomandi, u prvo je vreme bio namenjen samo banatskim jevrejima, muškarcima počev od 14 godina starosti. Stariji muškarci, žene i deca u prvo vreme smešteni u beogradskoj sinagogi, kasnije su prebačeni u logor Sajmište. Do sredine oktobra 1941 svi su pobijeni!   

Naš razgovor u ovoj sali, pred jedinim ostatcima nekada tako lepe, vitražima ukrašene zrenjaninske sinagoge, i ovoj sredini,  utoliko je značajniji jer se među nama nalaze poslednji preživeli  učesnici i svedoci,  goruće sveće Holokausta, jedini preživeli članovi nekada mnogoljudnih porodica: ali tu je  i druga generacija, mi, deca preživelih, koji smo rasli sa trumatičnim sećanjima svojih roditelja, unuci koji će pamtiti i prenositi sećanja, jednom rečju -  pod ovim krovom Prošlost traje zauvek sa večitom molitvom : DA SE NE PONOVI !

Film „Prošlost traje zauvek“ redak je biser. Crni biser, gorak i težak, jer prisiljava na samopreispitivanje, još vredniji zbog tog svog teškog crnila. Ništa nam novo ili nepoznato nije rečeno niti slikom prikazano, pa ipak ... sve je novo! Ovi mladi ljudi, večeras sa nama, imali su hrabrosti i ljudskosti da postavite prava pitanja. Ja lično doživela sam ovaj film kao zbir pravih pitanja, na koja će tek neki novi, obrazovaniji, tolerantiji, ljudskiji ljudi ljudi budućnosti, imati odgovore.

Državljani današnje Nemačke, Nemačke koja je u samom vrhu politike i privrede ujedinjene Evrope, naši su savremenici. Od objekta istorije, učesnika i žrtve, kroz lična poricanja,  priznanja, preuzimanje krivice, izvinjenje do oslobođenja od krivice, postavljaju svoja pitanja: „oslobođeni ili pobeđeni 1945 godine?“. Prevazišli su opasnost - „kako ne okrenuti žrtve jedne protiv drugih“  i šalju nam nedvosmislenu poruku: da je to „proces koji je trajao i koji traje.

Od istorije se ne beži - sa njom se suočava“

Ružica Galac Popović

citirani izvori: dr. Jaša Romano str 71. Aleksandar Stanojlović str 129 Almanah 1950-1960       


U okviru medjuklupske saradnje JO, u  JO Novi Sad, 26.03.2007. Jelena Kalderon održala je predavanje "Žene rabini" prema svom istoimenom
eseju nagradjenom drugom nagradom na 49. Konkursu SJOS.
 

Moderator večeri: Ružica Galac Popović, Jevrejski kulturni centar JO Beograd

Domaćin večeri: Edita Jankov, Ženska sekcija JO Novi Sad

 

      
    Nazad na stranice MAKABIJADE