Jutros sam, kao i drugi članovi JOB, dobio pismo našeg rabina, Isaka Asiela, u vezi košer kuhinje.

Ne mogu reći da sam iznenađen - jer od ove smenjene uprave se može očekivati bilo šta - ali svakako sam tužan. Ono malo jevrejskog identiteta, koji nam je nedostajao kao deci ubijene generacije naših roditelja i ubijene jevrejske kulture - ali i generacijama posle nas - sada nestaje. I to ne voljom nekog spolja, koji nas mrzi, već zahvaljujući onima koji se predstavljaju kao Jevreji i koji tako nakaradno vode Opštinu, koji su se osilili preko svake mere, a za tradiciju, veru i jevrejska moralna načela uopšte ne mare. Oni u sinagogu dolaze samo kada treba da se slikaju sa raznim ambasadorima, tuđim sveštenicima i gradskim i državnim vlastima, lažno se predstavljajući kao istinski Jevreji. To su osioni ignoranti koji, kao i sve vlasti pre njih, misle da će njihovo trajati večno - ili makar dok ne izvuku maksimalnu materijalnu i drugu korist iz položaja koji su uzurpirali, ko zna uz čiju pomoć.

Ne znam, i ne zanima me da li je doneto meso bilo košer. Činjenica je da je posao obavljen mimo našeg rabina, čoveka koji je odgovoran za košer kuhinju, koji ju je u našoj opštini samostalno isplanirao, organizovao, pronašao potrebne finansije i obezbedio košer hranu za sve zainteresovane, za nas i za naše goste - pred kojima volimo da se hvalimo da imamo košer kuhinju. Pored svega ostalog što je za ovih više od 20 godina učinio za našu opštinu i za nas, njene članove. Sada ti ljudi, kojima su Judaizam i njegova načela poslednje na listi prioriteta, ukidaju svima nama oazu jevrejstva koju je Isak Asiel izgradio. Jedno je ne voleti nekog, sasvim drugo koristiti grubu silu da ga se uvredi i pregazi. A upravo se to ovde događa.

Ako budemo i dalje ćutali - ostaćemo bez ičega. Do sada smo ostali bez svojih prostorija, možda i bez imovine koju nam je država vratila, sada i bez košer kuhinje. Na kraju ćemo ostati i bez rabina i bez svog imena.

Brane Popović