Pripremila nas urednik, Ruzica Galac-Popovic:

Zvuci Judaizma

Nikola David (klik)  :  Intervju

Zvuci judaizma II  (klik) : Koncert ansambla "SIRA UTFILA"

Harfa  (klik)  : sa koncerta 

Razgovor sa Sasom Kabiljo - dobitnikom megile zahvalnice (klik)

Klezmer muzika (klik)

Andreja Preger  (klik) : povodom 90og rodjendana

Zvuci Judaizma

Beogradski kalendar odbrojavao je dane izmedju petka 29. septembra i nedelje 8. oktobra dvehiljadite godine istovremeno dok je unutrasnje vreme beogradske sinagoge belezilo pocetak i kraj deset dana strahopostovanja - od dvadeset devetog Elula do devetog Tisrija 5761. Dvostruko ili virtualno vreme? Ni jedno od ta dva! Mudrac je rekao: "Judaizam je religija vremena ciji je cilj posvecenje vremena"...

"Moc koju posedujemo u svetu prostora naglo se prekida na granicnoj liniji vremena i mnoga se srca i mnogi krcazi razbiju na izvoristu koristi, a carstvo vremena postoji i tamo gde cilj nije imanje nego bivanje; tamo gde cilj nije ovladati nego biti sazvucan"...

"Duhovni zivot pocinje da se raspada onda kada propustimo da osetimo velicanstvenost onoga sto je u vremenu vecno - jer nije stvar ta koja daje znacenje trenutku nego je trenutak taj koji daje znacenje stvarima"...

"Svetost vremena bese prva, svetost coveka bese druga a svetost prostora - poslednja."

Mnogo je onih koji znaju, jos vise onih koji ne znaju, ali skoro da nema onih koji se usu|uju da ne postuju hram u vremenu i da se bar tokom Jamim noraim ne okrenu od tvorevina stvaranja ka tajni Stvaranja.

Preko stopedeset dusa ispunjavalo je Sinagogu u predvecerje Nove godine - erev Ros asana i tesko je bilo pronaci slobodno mesto makar za stajanje. Izme|u redova klupa i iza njih, u prolazu, dovratku pa cak i u predvorju, na stepenicama i u dvoristu, okupljena je zajednica s paznjom pratila reci rabina, gospodina Asijela.

Preuzimajuci odgovornost za sve nas tog dana, vodio nas je, rabinskom besedom, izricitim objasnjenjima, kao deci sto se kazuje.

A posle sluzbe, umesto kucama, uputili smo se, uzavrelim beogradskim ulicama, do svecane sale u nasoj Opstini, gde smo kraj tradicionalno postavljenog stola, za Seder lel Ros asana, opet pazljivo biranom recju naseg rabina, kao oca porodice, povedeni od prvog blagoslova nad urmom, i dalje od zalogaja do zalogaja na srpskom slusali Birkat amoci - Blagoslov nad halom, do prvog gutljaja vina.

Drugacije je bilo no obicno, jer smo tekst mogli i ocima pratiti. Svim prisutnima je te veceri rabi - Isak poklonio prevod Molitvenika za Novu godinu (Ros asana) - tek kopije dok iz stampe ne iza|e "uz Boziju pomoc zavrsen na vreme prvi na Srpski prevedeni Molitvenik"

Sekularizam se opravdava tomovima ispisanih tekstova, no zakljucak svih je: "da ma kako sekularni bili ne mozemo opstati u jevrejstvu neobrazovani ili amoralni, jer Jevrejstvo sadrzi u sebi sveukupnost jevrejske kulture, a religija je samo deo te kulture, istina veoma vazan deo. No religija se ne sastoji samo od metafizickih i teoloskih komponenata, ona sadrzi rituale i simbole koji nisu nespojivi sa sekularnim pogledom na svet".
A da je tako, da nasa zajednica, ma kako "ostatak ostataka", ma kako sekularna, ma kako laicka i ko zna kako jos okarakterisana, svojim brojnim prisustvom tog dana, koji se naziva jos i Glava godine, jasno je dala na znanje da tradicija - mada na prvi, povrsan pogled, nestala iz porodicnog miljea, postoji u potpunoj svesti.
Nema vise malih jevrejskih skolica u zajednicama, nema dece koja redovno poha|aju jesivu, nema ritualnog paljenja svecica za sabat niti odlazaka u Mikve, nema vec vise od pedeset godina, ali okupljanja ima. Ima svesti da su neophodna, bar tokom Jamim noramim, kada se oci uperene ka svetovnom, same od sebe upiru u duhovnu dimenziju.

Moj razgovor u rabinatu opstinskom, skoro neobavezan i manje - vise formalan sa rabin-Isakom poceo je njegovom opomenom: "Kada se ugasi potreba prisustvovanja sinagogalnoj sluzbi, zapravo se gase i tradicionalne vrednost jevrejske zajednice"

Tesko je bilo gospodinu Asijelu da sakrije svoje nezadovoljstvo: "Opstina ne moze da zameni porodicu, starija generacija, generacija na zalasku, ima obrasce ponasanja utkane u najranije detinjstvo, oni su ucili gledajuci svoje roditelje. Praznici su se odrzavali za porodicnim stolom, ucili u skoli, obnavljalo se znanje na zajednickim letovanjima, sklapala se poznanstva i brakovi unutar vere. A kako je to nekada bilo strogo? Pa, nisu cak bili dozvoljeni brakovi izme|u Askenaza i Sefarada. A danas? Danas mi vise, ovde i sada, nismo cak ni narod Knjige. Vise niko ni ne cita. U poslednjih pola godine pokrenuli smo novu biblioteku "Ner Micva" i izdali smo pet jako bitnih i vrednih knjiga, koje, sem prve dve, nisu ni pomenute u Zajednici...Ja sam za uzvrat prestao da citam nas Bilten. Letargija je zahvatila zajednicu i sta mi je preostalo? Nalazim zadovoljstvo u onom malom broju ljudi koji su zeleli da mi dozvole da ih usmerim, da dostignu visoku svest svog porekla, duhovne povezanosti."

"Judaizam je jedinstven po tome sto se Bog obratio celom narodu koji ga je video i cuo svojim vlastitim ocima, tri miliona ljudi istovremeno prisutnih. To istorijsko, traumaticno iskustvo je kamen temeljac jevrejske vere". citat je iz jedne od tek izaslih knjiga. "Ove godine ja nisam uopste pripremao besedu u predvecerje Ros hasane, bila je ona trenutna inspiracija. Da, mozda samo jace naglasena politickim doga|ajima i ovde kod nas i u Izraelu. Nisam mogao a da ne opomenem, ne pozovem na pokajanje i izgovorim, na srpskom, molitvu za mir, posebno je naglasavajuci, da ono sto cu kasnije u toku molitve ponoviti na Ivritu dopre do svacijeg razumevanja. U ovih se deset dana donosi odluka ko ce biti zapisan u knjigu zivota a ko u knjigu smrti, koja ce zemlja na mir, a koja na mac, ko na glad a ko na izobilje.

Prosle sam se godine obracao prisutnima vise misticno, a ove vise dnevno politicki, stavljajuci teziste na 3 tacke iz molitvenika, nazivajuci ih "politickim proglasom za mir"

Mnogo se osula nasa zajednica tokom prosle godine. Mnoga su dobra i ucena deca napustila svoje domove, stara generacija odlazi svojim putem, a srednja generacija? letargicna! i nema ko da ih zameni. Sem za velike praznike i sem za sabat preti da ponestane Minjan."

Sedeci skruseno u fotelji naspram rabina, nespremna da pitam, spremna da slusam i ucim, zaustavila sam pogled na uramljenoj fotografiji "Jevrejski omladinski hor u Sarajevu" sa nadkantorom Isak Altarcem iz 1933 - 1934 godine. Dvadeset i dva ozbiljna decaka(!) sa kantorom u sredini i setila sam se price kustosa u Muzeju dijaspore u Tel Avivu, pred modelom sinagoge, gde devet muskaraca sedi pogleda uprtih ka vratima ocekujuci desetog, da bi, spremni, svako po naosob, mogli da otpocnu svoju zajednicku molitvu Bogu. Nad tom je svojevrsnom umetnickom opomenom pisalo: "Svaki je Jevrejin svojoj zajednici onaj deseti, bez koga devet ne mogu da postoje!"

Ja, dete iz mesovitog braka, nesvesna svojih korena i svog porekla, koliko sam toga morala da procitam i naucim da bi uopste mogla da pocnem da shvatam o cemu je ovde zapravo rec. Kako podneti cinjenicu da je svaki svojih obaveza svesni Jevrejin taoc jednog od nas koji toga nismo svesni. Kako?

"Kako?, to nije tako nemoguce", dobrodusno mi se osmehnuo gospodin rabin - Isak Asijel "Otvoris knjigu i pocnes da ucis, postanes talmid - haham (onaj koji je u procesu ucenja) pa prvi put u petak zapalis svecice za sabat, tek da vidis mozes li to. A ja sam tu. Evo vec petipo godina, molim se za sebe, ali i za nas, za vas. Ja sam tu!"

Slusala sam muziku molitve za Jom Kipur koncentrisano, s dubokim uzivanjem. Stefan Sabljic i Marko Lehner - Dragic molili su tako predano, umesno, douceno "I mene su povukli svojim nadahnucem" rekao je rabi - Isak, a ja sam bubnula: "uzivala sam kao na najuspelijem koncertu" "To je bilo potpuno pogresno, uputio me je rabi - obrnuto bi trebalo da bude"

A onda sam kod kuce, u miru subote, citala: "U biblijskom hebrejksom nema odgovarajuceg ekvivalenta za rec "stvar". Rec "davar" oznacava govor, rec, pouku, savet, put i nacin" A sa pozutelog lista papira, koji mi je jednom, jako davno, uz Talmud i posvetu na prvoj strani, poklonio mamin skolski drug Verber Eugen: ... "Iz najstarijih pisanih spomenika jevrejskog naroda koji govore o odnosu drevnih Jevreja prema muzici uopste ali i posebno o sinagogalnoj, zabelezeni su izrazi prema kojima je zvuk muzike sladak, a muzicki instrument milozvucan. Zahtev da predmolitelj mora da ima osecanja za melodiju, prijatan i lep glas proizilazi iz Biblijskih zapisa koji govore o pevacima i muzicarima po profesiji, ali i iz nesamerljive snage muzickog izraza tuge, radosti, straha, nade u tolikoj meri da zvuk molitve prenosen i cuvan od vremena Prvog hrama predstavlja i terapiju i magiju"...

Izasla sam iz Sinagoge, malo, malcice umirena, dok mi je u usima odzvanjao zvuk sofara. Mozda ce ovo moje malo, malecno, ipak pomoci da nekom vojniku, tamo daleko, rana brze zaraste.

• Nespretno nad citatima i recima rabina Isaka Asijela, razmisljala Ruzica Galac - Popovic pod budnim okom, nadam se, onoga ko zna bolje od me

Zvuci judaizma II

Clanci objavljeni u Biltenu SJOJ