Gotovo dve i po hiljade godina sinagoga je mesto snaenja jevrejskog duha. Kada je 586.god. pre n.e. razruen Hram, prognanici u Vavilon okupljali su se u sinagogi kako bi čitali delove iz Tore i proroka i drali svoje praznike. Ova okupljanja su se nazivala keneset-okupljanje.
Isprva su se okupljali po domovima a zatim su podigli posebnu gradjevinu koju su nazivali bet akneset - dom okupljanja. Grcka rec sinagoga ima isto znacenje.
Jevreji povratnici iz vavailonskog ropstva 534.god pre n.e. iznova podiu Hram, ali svuda van Izraela nastavljaju da grade sinagoge. Filon Aleksandrijski <prvi vek Egipat> je napisao: "Sedmoga dana Jevreji prestaju sa svakim poslom i idu ka svetim mestima koje oni nazivaju sinagogama. Tamo, poredjani u redovima prema svojim godinama, mladji iza starijih, oni sede u tisini sa napregnutim uvom kako dolikuje prilici. Potom jedan od njih uzima knjigu i glasno čita ostalima "
U Jerusalimskom Talmudu <Megila 73b> nalazimo sledece mesto:"U Jerusalimu je bilo 480 sinagoga, i svaka od njih je imala skolu i talmudsku skolu. Prva za ucenje Tanaha<Biblije> a druga za ucenje Mine i Vespazijan ih je sve unitio".
Nakon unistenja II Hrama 70 god. n.e., sinagoga je dobila novi značaj. Ona je postala i dom molitve i ucenja i mesto glavnog oslonca zajednice. Tu su se ucitelji obracali narodu, putnici dolazili za pomoc i gostoprimstvo, a razni poslanici iz zemlje Izrael ili drugih jevrejskih zajednica, za podrsku. Bet keneset, sinagoga, jos se naziva i Bet am, u prevodu Dom naroda <"I domove narodne popalie Kaldejci" Jer.39:8> Bet Tefila - Dom molitve <Isaija 56:7> Bet Midra - učiliste, Adat Jisrael - Zbor Izrailjev <Izlazak12:6,19,47,Lev.4:13, II Dnev.5:6>, Moade El - Sabor Bozji <Popalie sva mesta Sabora Bojih na zemlji",Ps.74:8>.
Mikda meat - svetinja zamalo <ili svetinja u malom>. "Zato reci: ovako veli Gospod, Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako i rasijah po zemljama, opet cu im biti svetinja zamalo <mikda meat> u zemljama u koje otidoe."<Jer.39:8>. U kasnijim razdobljima uz ime sinagoge bi obicno stajalo Keila kedoa - sveta zajednica.
Neki pojmovi vezani za sinagogu :
ARON AKODE - Sveti ormar je izraz koji upotrebljavaju Askenazi kako bi oznacili mesto u kojem se nalazi Sefer Tora-svitak Tore. Ovaj izraz nalazimo I II knjizi Dnevnika 35:3.
EHAL: Svetinja je izraz koji Sefardi upotrebljavaju umesto Aron akode. Ovaj izraz nalazimo u I knjizi Kraljeva<6:3>I kod Isaije<6:1>. Izraz Ehal je koriscen kao sinonim za Hram koji je podigao Solomon. U zemljama Evrope i Amerike Ehal ili Aron akode uvek su smeteni kod istocnog zida, a u zemljama kao Irak i Iran kod zapadnog zida, sto je u pravcu Jerusalima. U sinagogama u Izraelu Ehal je okrenut prema Hramu.
PAROHET Zavesa. U II knjizi Mojsijevoj<26:31 do 33>citamo " nacini zavesu od porfira i od skerleta da vam zavesa rastavlja svetinju od svetinje nad svetinjama".
Vidi takodje Izl.40:1.Askenazi danas drze zavesu ispred Aron akodesa, a Sefardi unutar Ehala.
Zasto se lavovi pojavljuju kao dekorativni simbol na Ehalu i Parohetu? Prorok Amos <3:8>pise:"Kad lav rikne ko se nece bojati". Lav simbolizuje snagu i odvaznost. Kada je blagoslovio svoje sinove Jakov je svog cetvrtog sina poredio sa lavom <lavicu Juda, Postanje49:9> Kada je Kanaan bio podeljen izmedju izraelskih plemena, Judino pleme je postalo najjace i najvaznije pleme. Kralj David je pripadao ovom plemenu.
Koji je smisao krune na parohetu i na meilu- pokrivaču Tore? Tora je najsvetiji predmet u zivotu Jevrejina i stoga je prirodno da bude ukrasena sa simbolom kraljevstva. Neki ovo pripisuju stanovistu koje nalazimo u Misni<Pirke Avot 4:17>. "Postoje tri krune: Kruna Tore, kruna svestenstva i kruna kraljevstva, ali kruna dobrog imena vredi vise od njih".
NER TAMID- Večna sveća nas podseca na Menoru koja je stalno gorela u Hramu. Ner tamid oznacava neugasivu veru Izraela i to da je "dusa covecja sveća<vidjelo>Gospodnja".<Izreke 20:27>.
TEVA ili BIMA Uzdignuta platforma sa koje se cita Tora i obicno je u sredini sinagoge. Teva simbolizuje sredisnji deo Hrama gde je u drevno vreme stajao oltar. Danas, kada Hrama nema molitva je zamenila prinosenje zrtava bas kao sto pise:"I dacemo zrtve usana svojih".<Osija,14:3>.
Sefardi koriste izraz Teva sto je izraz koji se upotrebljavao za Nojevu barku, dok Askenazi koriste izraz Bima ili almemar sto je ime izvuceno iz arapskog al-minbar sto znaci platforma.
U SINAGOGI SE PONASAMO OZBILJNO I UMERENO IZBEGAVAJUCI LAKOMOST, POVRSNOST I ISPRAZNE RAZGOVORE CAK I ONDA KADA SE NE IZGOVARAJU MOLITVE.
U SINAGOGI SE NE SME JESTI I PITI.
"ISPRED HRAMA ODLAZEMO STAP RANAC JER, CAK I ISPRED PALATA KRALJEVA OD KRVI I MESA, BDIJU STRAZARI KOJI SPRECAVAJU ULAZAK ONIH KOJI NOSE TAKAV PRTLJAG".
U SINAGOGU SE NE ULAZI GOLE GLAVE..
U HRAM ULAZIMO DA BI SMO ISPUNILI MICVA. AKO NEKO MORA DA UDJE DA BI POZVAO PRIJATELJA, ONDA BI TREBALO DA SE BAR MALO POSVETI UCENJU, A AKO MU NIJE DO UCENJA, ONDA MAKAR DA POSEDI U HRAMU PRE ODLASKA, JER SE CAK I SEDENJEM U HRAMU ISPUNJAVA MICVA KAO STO JE RECENO: "SRECNI SU ONI KOJI SEDE U TVOJOJ KUCI".
<Mekor Haim, poglavlje 18>