Hram u Kosmajskoj
Askenaska Sinagoga u Kosmajskoj i sefardska Bet Israel
srusena aprila 1941
* * *
Bilježim ove redove bojeci se da sam jedan od rijetkih živih
svjedoka toga davnog događaja u Beogradu.
Moj najbliži rođak Abdulah Hadžić, imam beogradske Bajrakli džamije,
bio je teško bolestan od tuberkoloze i vezan za postelju pa je
toga hladnog jutra prvih dana mjeseca decembra (čini mi se četvrtog)
1944 godine ovlastio mene da u ime njegovo prisustvujem tužnoj
svečanosti obnove jevrejskog hrama u Kosmajskoj ulici.
U stravično unakaženim prostorijama dugo skrnavljenog Hrama
zatekao sam malu grupu uplakanih i izbezumljenih od bola žena u
dronjcima. Među tim nesretnim ženama bila su samo dvojica ili
trojica starijih muškaraca, još uvijek pometenih od velikih
strahova koje su tek preživjeli. To su bili beogradski Jevreji,
njihove žene i rodbina što su došli da prisustvuju ovoj tužnoj
svečanosti. Stajao sam među njima pognute glave misleći na
strahote kroz koje smo svi, a naročito Jevreji, prošli tih strašnih
ratnih godina nacističkog zla i bezumlja.
Pojačana zapomaganja i plač skrenuli su mi pažnju na jednog
omanjeg čovjeka koji je upravo ulazio u Hram. Čovjek je bio u
partizanskoj bluzi sa opasačem i partizanskom Spomenicom na
grudima.imao je naočare i bio veoma utučen. Ojađene i uplakane
žene opkolile su ga i držale za ruke i ramena sa svih strana. Čovjek
u partizanskoj bluzi bio je uznemiren i iza njegovih očala
primjetio sam suze.
Taj omanji čovjek među ucviljenima u dugo skrnavljenom
jevrejskom Hramu u Kosmajskoj ulici bio je Moša Pijade.
Žan Konfino, ljekar i književnik, i Raka Ruben, foto reporter
”Politike”, stajali su pred ovim tužnim skupom i molitvom i
govorom otvarali ovaj skoro potpuno uništeni Hram.
Sjećam se dobro, Žak Konfino obučen u nekakvu iznošenu vojničku
bluzu govorio je potresno o tužnim sudbinama milijuna ”malih
Avrama i Isaka” diljem Evrope koji su pobijeni i spaljeni samo
zato što su se zvali Avrami, Moše i Isaci.
Eto, prošlo je više od četiri desetljeća, a i danas u mome sjećanju
živi molitva koju je govorio Raka Ruben i ”mali nedužni Avrami”
koje je u svojoj tužnoj besjedi nekoliko puta spominjao Žak
Konfino toga hladnog i davnog decembarskog prijepodneva u
jevrejskom Hramu u Kosmajskoj ulici u Beogradu.
Ima nekih stvari koje se nikada u zivotu ne zaboravljaju.
Nikada neću zaboraviti ni to hladno jutro u Hramu, jer me i onda
i danas podsjetilo na moje djetinjstvo na Dorćolu, na moje drage
školske drugove Jevreje sa kojima sam se igrao po Zereku i oko
Jovanove pijace. Podsjetilo me je, a i sada me bolno sjeća, na
moju mladost u Sarajevu, na moje dobre i učene profesore Jevreje
od kojih sam u gimnaziji učio higijenu, matematiku, njemački
jezik i filozofiju, i na drugove sa kojima sam sjedio u istoj
klupi, išao na utakmice i na đačke igranke…
Podsjetilo me je i podsjeća i danas na prijateljstvo moga oca
muftije i hafiza Abduselama sa velikim rabinom doktorom Alkalajem
u čiju sam kuću u Jovanovoj ulici na Dorćolu često sa
roditeljima odlazio i na njihove dolaske u našu kuću pored
beogradske Bajrakli džamije.
Bili su to Beograd i Sarajevo moga davnog djetinjstva, gradovi u
kojima su zivjeli i Srbi i Muslimani i Jevreji i Cincari i Hrvati
i Rusi i Nijemci i Cigani, a djeca su se igrala.
Eh, ti ”mali Avrami” Žaka Konfina pomenuti prije četrdeset
ljeta i danas žive u meni.
Zuko Dzumhur
(preporod)
У недељу 15. јуна 1924. године свечано је положен камен темељац будуће синагоге. Градилиште је било искићено државним заставама, а свечаности су присуствовали краљев изасланик, представник Народне скупштине и друге угледне личности. Двојезична повеља на пергаменту је положена у херметички затворен месингани цилиндар и узидана у темељ зграде. Рабин Шланг је својеручно написао хебрејски текст, а рабинов син Изидор Шланг је исписао старословенском ћирилицом текст на српском језику. Повељу су потписали краљ Александар и краљица Марија и она је положена у темеље синагоге 15. јуна 1924. године.
Текст на српском гласи:
Срцем пуним захвалности према милостивом Богу Израиља, у темељу овога дома овековечујемо да је у четвртој години владавине Његовог Величанства Александра
I, краља Срба, Хрвата и Словенаца из народне династије Карађорђевића на дан 15. јуна 1924. године, 13. сивана 5684. положен камен темељац згради Српско-јеврејске црквене општине Ешкенаског обреда у Београду, у коме ће бити смештене синагога, школа, канцеларије, ритуално купатило и станови за општинске намештенике по приложеном нацрту.Зграда је завршена 1. новембра 1925. године, а свечано освећење је обављено у лето 1926. године, када је окончано и унутрашње уређење храма.
Ploca je postavljena 1935te: a danas se ponovo nalazi na fasadi Sinagoge
Stara sinagoga Kal Viezu, porusena posle II svetskog rata zbog ostecenosti i izgradnje Dorcola, nalazila se u bloku izmedju ulica Jevrejske, Visokog Stevana i Solunske
Danas su jos uvek zasticeni pod zemljom temelji ove sinagoge za koje se tvrdi da kriju jos starije temelje sinagoge iz 16-17 veka
BET A KNESET - SINAGOGA
Gotovo dve i po hiljade godina sinagoga je mesto snazenja jevrejskog duha. Kada je 586.god. pre n.e. razrusen Hram, prognanici u Vavilon okupljali su se u sinagogi kako bi citali delove iz Tore i proroka i drzali svoje praznike. Ova okupljanja su se nazivala keneset-okupljanje.
Isprva su se okupljali po domovima a zatim su podigli posebnu gradjevinu koju su nazivali bet akneset - dom okupljanja. Grcka rec sinagoga ima isto znacenje.
Jevreji povratnici iz vavailonskog ropstva 534.god pre n.e. iznova podizu Hram, ali svuda van Izraela nastavljaju da grade sinagoge. Filon Aleksandrijski <prvi vek Egipat> je napisao: "Sedmoga dana Jevreji prestaju sa svakim poslom i idu ka svetim mestima koje oni nazivaju sinagogama. Tamo, poredjani u redovima prema svojim godinama, mladji iza starijih, oni sede u tisini sa napregnutim uvom kako dolikuje prilici. Potom jedan od njih uzima knjigu i glasno cita ostalima…"
U Jerusalimskom Talmudu <Megila 73b> nalazimo sledece mesto:"U Jerusalimu je bilo 480 sinagoga, I svaka od njih je imala skolu i talmudsku skolu. Prva za ucenje Tanaha<Biblije> a drga za ucenje Misne i Vespazijan ih je sve unistio".
Nakon unistenja II Hrama 70 god. n.e., sinagoga je dobila novi znacaj. Ona je postala i dom molitve i ucenja i mesto glavnog oslonca zajednice. Tu su se ucitelji obracali narodu, putnici dolazili za pomoc i gostoprimstvo, a razni poslanici iz zemlje Izrael ili drugih jevrejskih zajednica, za podrsku. Bet keneset, sinagoga, jos se naziva i Bet am, u prevodu Dom naroda <"I domove narodne popalise Kaldejci" Jer.39:8> Bet Tefila - Dom molitve <Isaija 56:7> Bet Midras - uciliste, Adat Jisrael - Zbor Izrailjev <Izlazak12:6,19,47,Lev.4:13, II Dnev.5:6>, Moade El - Sabor Bozji <Popalise sva mesta Sabora Bozjih na zemlji",Ps.74:8>.
Mikdas meat - svetinja zamalo <ili svetinja u malom>. "Zato reci: ovako veli Gospod, Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako i rasijah po zemljama, opet cu im biti svetinja zamalo <mikdas meat> u zemljama u koje otidose."<Jer.39:8>. U kasnijim razdobljima uz ime sinagoge bi obicno stajalo Keila kedosa - sveta zajednica.
Neki pojmovi vezani za sinagogu :
ARON AKODES - Sveti ormar je izraz koji upotrebljavaju Askenazi kako bi oznacili mesto u kojem se nalazi Sefer Tora-svitak Tore. Ovaj izraz nalazimo I II knjizi Dnevnika 35:3.
EHAL: Svetinja je izraz koji Sefardi upotrebljavaju umesto Aron akodes. Ovaj izraz nalazimo u I knjizi Kraljeva<6:3>I kod Isaije<6:1>. Izraz Ehal je koriscen kao sinonim za Hram koji je podigao Solomon. U zemljama Evrope i Amerike Ehal ili Aron akodes uvek su smesteni kod istocnog zida, a u zemljama kao Irak I Iran kod zapadnog zida, sto je u pravcu Jerusalima. U sinagogama u Izraelu Ehal je okrenut prema Hramu.
PAROHET Zavesa. U II knjizi Mojsijevoj<26:31 do 33>citamo " nacini zavesu od porfira i od skerleta … da vam zavesa rastavlja svetinju od svetinje nad svetinjama".
Vidi takodje Izl.40:1.Askenazi danas drze zavesu ispred Aron akodesa, a Sefardi unutar Ehala.
Zasto se lavovi pojavljuju kao dekorativni simbol na Ehalu i Parohetu? Prorok Amos <3:8>pise:"Kad lav rikne ko se nece bojati". Lav simbolizuje snagu i odvaznost. Kada je blagoslovio svoje sinove Jakov je svog cetvrtog sina poredio sa lavom <lavicu Juda, Postanje49:9> Kada je Kanaan bio podeljen izmedju izraelskih plemena, Judino pleme je postalo najjace i najvaznije pleme. Kralj David je pripadao ovom plemenu.
Koji je smisao krune na parohetu i na meilu- pokrivacu Tore? Tora je najsvetiji predmet u zivotu Jevrejina i stoga je prirodno da bude ukrasena sa simbolom kraljevstva. Neki ovo pripisuju stanovistu koje nalazimo u Misni<Pirke Avot 4:17>. "Postoje tri krune: Kruna Tore, kruna svestenstva i kruna kraljevstva, ali kruna dobrog imena vredi vise od njih".
NER TAMID- Vecna sveca nas podseca na Menoru koja je stalno gorela u Hramu. Ner tamid oznacava neugasivu veru Izraela i to da je "dusa covecja sveca<vidjelo>Gospodnja".<Izreke 20:27>.
TEVA ili BIMA Uzdignuta platforma sa koje se cita Tora i obicno je u sredini sinagoge. Teva simbolizuje sredisnji deo Hrama gde je u drevno vreme stajao oltar. Danas, kada Hrama nema molitva je zamenila prinosenje zrtava bas kao sto pise:"I dacemo zrtve usana svojih".<Osija,14:3>.
Sefardi koriste izraz Teva sto je izraz koji se upotrebljavao za Nojevu barku, dok Askenazi koriste izraz Bima ili almemar sto je ime izvuceno iz arapskog al-minbar sto znaci platforma.
U SINAGOGI SE PONASAMO OZBILJNO I UMERENO IZBEGAVAJUCI LAKOMOST, POVRSNOST I ISPRAZNE RAZGOVORE CAK I ONDA KADA SE NE IZGOVARAJU MOLITVE.
U SINAGOGI SE NE SME JESTI I PITI.
"ISPRED HRAMA ODLAZEMO STAP RANAC JER, CAK I ISPRED PALATA KRALJEVA OD KRVI I MESA, BDIJU STRAZARI KOJI SPRECAVAJU ULAZAK ONIH KOJI NOSE TAKAV PRTLJAG".
U SINAGOGU SE NE ULAZI GOLE GLAVE..
U HRAM ULAZIMO DA BI SMO ISPUNILI MICVA. AKO NEKO MORA DA UDJE DA BI POZVAO PRIJATELJA, ONDA BI TREBALO DA SE BAR MALO POSVETI UCENJU, A AKO MU NIJE DO UCENJA, ONDA MAKAR DA POSEDI U HRAMU PRE ODLASKA, JER SE CAK I SEDENJEM U HRAMU ISPUNJAVA MICVA KAO STO JE RECENO: "SRECNI SU ONI KOJI SEDE U TVOJOJ KUCI".
<Mekor Haim, poglavlje 18>
The synagogue kept Jewish collective memory alive long before Jewish museums assumed this function for secularized Jews in the late 19th century.
